Dvoje tinejdžera optuženo je za bizarno ubistvo sedmogodišnje devojčice. Lamar Roberts (17) i Heder Truhiljo (16) tukli su dete, imitirajući borilačke poteze iz video-igre "Mortal kombat", dok nije izdahnulo.
Tinejdžeri iz Džonstauna u Koloradu čuvali su 6. decembra Hederinu sedmogodišnju polusestru Zoe, dok je njihova majka bila na poslu.
Detalji istrage i samog zločina drže se u tajnosti, ali policijski izvor je lokalnim novinama ispričao da su Heder (na slici) i Lamar bili pod uticajem alkohola. Navodno su priznali da su imitirali poteze iz "Mortal kombata" kao što su šutiranje i "bodi-sleming", skakanje na žrtvu koja se nalazi na podu.
Kada su primetili da je devojčica prestala da diše, uspaničili su se i pokušali da je ožive, polivajući je vodom i dajući joj veštačko disanje. Zatim su pozvali roditelje i Hitnu pomoć, ali je mala Zoe preminula po prijemu u bolnicu.
Roberts se najpre branio, rekavši da je on igrao pomenutu borilačku igricu u prizemlju, dok su se polusestre rvale na spratu, ali neimenovani svedok tvrdi da je mladić promenio izjavu.
"Rekao mi je da se rvao sa Heder, i da je mala Zoe došla da im kaže da prestanu. Priznao mi je da ju je i on šutirao. Pitala sam ga zašto nisu prestali, i odgovorio je da ne zna, jer je bio pijan" stoji u izjavi svedoka.
Autopsija je pokazala da je devojčica imala više od 20 uboja i modrica, otok na mozgu, krvarenje u mišićima vrata i ispod kičme, kao i prelom ručnog zgloba.
Tinejdžeri se trenutno nalaze u pritvoru u okrugu Veld, potvrdio je državni tužilac Kolorada Robert Miler. Optužnica ih tereti kao odrasle za zlostavljanje sa smrtnim ishodom, a ukoliko budu bili osudjeni, mogli bi da dobiju do 48 godina zatvora.
1 comment:
Užas. Sinoć sam bila očevidac jedne tuče u kojoj su korišćeni baš takvi potezi o kojima pišeš. I užasnula se surovošću, ali i ravnodušnošću okupljenih posmatrača. Kao da se pred njima nije dešavala prava tuča, već neka scena iz filma. Stoje i gledaju, potpuno bezizražajnog lica. Čak i onaj tučeni nema reakciju. Samo mu s etelo zgrči kad primi udarac i malo zatetura, ali se ne brani, ne uzvraća, ne beži. Čak i kad sam prišla da ih razdvojim (znam, nije mi to bilo pametno), sve je delovalo kao u nekoj viruelnoj stvarnosti. Osim što sam ja zadrhtala od straha kad me je onaj tabadžija pogledao i krenuo prema meni.
Nije me udario, ali taj pogled... I sad se stresem kad ga se setim.
Bože, ima li nade za tu generaciju da?
Post a Comment